U fokusu - Srbija

Raste cena zajma u Srbiji

Evropska centralna banka zadužena za kreditno-monetarnu politiku 17 zemalja članica zone evra, odlučila je da uveća referentnu kamatu za četvrt procenta, na 1,25 odsto.

Taj rast cene zaduživanja imaće uticaja i na banke u jugoistočnoj Evropi koje se delom nalaze u vlasništvu zapadnoevropskih banaka, pa i u Srbiji, jer su kamate na stambene kredite kod nas vezane za rast euribora.

Rast kamatne stope najpre će se negativno odraziti na potrošače i preduzetnike, ističi finansijski stručnjaci, uz napomenu da je kamatna stopa ECB bila, tokom poslednje dve godine, na istorijskom minimumu. Osnovni razlog što je bazna kamata ECB u tom periodu bila na istorijski najnižem nivou je u nameri monetarnih vlasti zone evra da i na taj način stvore uslove za podsticanje privredne aktivnosti u uslovima globalne finansijske krize.

Operativno rukovodstvo ECB se, međutim, zbog sve većeg rizika od rasta inflacije odlučilo da uveća referentnu kamatu, što znači da će banke koje budu pozajmljivle novac od Evropske centralne banke automatski povećati interesne stope na svoje zajmove, a cenu takve kamatne politike platiće, najpre, potrošači i preduzetnici.

- Najveći broj stambenih kredita, oko 60 odsto, u Srbiji je vezan za euribor i svako njegovo pomerenje bilo na gore ili dole, automatski utiče na konačnu cenu ovih kredita - kaže Goran Nikolić, ekonomista.

- Šestomesečni euribor je već na nivo od 1,56 odsto. Dobra vest je da je ECB povećala svoju kamatu za samo 0,25 odsto, ali dovoljnio da utiče na povećanje obaveze prema stambenim zajmovima. Iznos rata može da ublaži jačanje dinara.